Pravi Frajer

Pravi Frajer


Dragi moji svi, hvala vam na svekolikim komenarima u svezi mog jučerašnjeg posta. Premda sam već pripremio neki drugi post za danas, vaša razmišljanja i zaključci naveli su me da napišem ovu temu.

Moj sin je osmaš. Tinejeđer. A uz to je još i muško (hehe). Prije godinu dana, zadivio me svojim stavom i ponašanjem. Ma koliko mnogi tvrdili da djeca tog uzrasta nisu vična slušanju i poslušnosti, evo događaja koji će to osporiti. (Ne važi za sve).

Jednoga dana dođe sin iz škole i kaže mi: „tata, znaš što sam danas vidio u školi?“ „Reci sine“ – odgovorih mu. „u razredu imamo jednu djevojčicu, poluromkinju koja je uvijek neuredna i dosta smrdi. Inače je i loša učenica i ima gotovo sve jedinice. Nikad nema olovke i slično. Nitko je ne voli i ne druži se s njom. Danas su je za vrijeme odmora 4 dečka iz razreda zafrkavala; bacali su njene stvari i sprdali je. Baš su se frajerisali, a cure su se smijale“ „ A, što si ti učinio kad si to vidio?“ – upitao sam ga. „Ništa, ali bilo mi ju je žao.“ Tada mu rekoh: „Sine, dobro je to što si se sažalio nad njom, ali trebao si nešto učiniti. Mogao si uskočiti i pokušati to prekinuti. Ne mislim da si se trebao tući s njima, već uskočiti joj u pomoć.“ Moj sin je pognuo glavu. Slijedeći dan došao je iz škole vrlo veseo. I nakon pozdrava, odmah mi počeo pričati. „ Hej tata znaš šta se sad dogodilo na izlasku iz škole?“ Reci sine – rekoh ja. „ Sad kad smo izlazili iz škole, trojca od one četvorice o kojima sam ti jučer pričao opet su napala onu djevojčicu. Uzeli su joj torbu i počeli je šutati po dvorištu. Sjetio sam se što si mi rekao i odmah sam dotrčao do njih i rekao neka prestanu jer to nije u redu. Tada je jedan od njih rekao da me se to ne tiče i da se gubim jer ću dobiti batina. Ali nisam se uplašio već sam mu rekao neka samo proba. Kad su pošli na mene, moj prijatelj iz razreda (inače najviši i najjači u razredu) uskočio mi je u pomoć. Kad su ga ovi vidjeli, odustali su od tučnjave.“ „Ma bravo sine! Svaka čast. Ponosim se tobom. Ali vidi sine. Jučer si mi rekao da tu malu nitko ne voli jer smrdi i da se nitko ne druži s njom. Zašto joj ne pokušaš biti prijatelj? Vidiš da je sama i da nema nikoga tko bi joj pomogao. Tebi leži hrvatski i priroda, pa bih volio kad bi se ponudio za pomoć“. „Važi tata. Pokušat ću.“ – odgovori moj sin. I tako, život se nastavio, ali evo mog sina nakon nekoliko dana s novim izvješćem. „Tata, danas sam jako sretan.“ Reci sine. „Ona mala romkinja, nije imala bojice za likovni i ja sam joj dao svoje. Bilo joj je drago. A kad su je za vrijeme velikog odmora cure počele zafrkavati, rekao sam im da prestanu jer nisu ništa bolje od nje. Sjeo sam pored nje i pitao je treba li pomoć? Bilo ju je stid, ali rekla mi je da ne zna dobro matematiku. Rekao sam joj da ne znam ni ja najbolje, ali da ću joj pomoći.“ „Ma to sine moj. Ljubi te tata!!!“ I zgrabih ga za glavu, zagrlih jako i poljubih u lijepu plavu kosu. Nekoliko dana nakon tog događaja evo opet mog sina. „tata, znaš šta ima novo?“ „Što?“ „Sada više nitko ne zadirkuje onu malu iz razreda. Kad su vidjeli da ju branim i da se družim s njom, počeli su i drugi biti dobri prema njoj.“ „ Vidiš sine“ – rekoh ponosan njime – „Biti loš i zao uopće nije teško. Lako je rugati se drugome i ismijavati ga. Neki dečki misle da su frajeri kad nekome čine tako što. Ali pravi frajer je drugačiji. On će pomoći drugome i stati u njegovu ili njenu obranu. Nasilje nije znak veličine već slabosti. Ponosim se tobom. Učinio si pravu stvar. Samo nastavi tako. I znaš što, ti si za mene najveći frajer na svijetu.“


http://inicial.mojblog.hr